Evo ko je Vučićeva najveća greška

Dopisnica minhenskog lista Zidojče cajtung (Süddeutsche zeitung) iz Beograda, Nadija Pantel, otišla je najdalje u razobličavanju lažne propagande o stabilnosti Vučićevog režima, rekavši doslovno da to nije stabilnost nego paraliza, i to objasnila sledećim rečima: „...U medicinskoj terminologiji je bočni koma-položaj mera koja pomaže kada ništa drugo ne ide. Politički gledano, srpski pobednik izbora Aleksandar Vučić zauzeo je bočni koma-položaj za Balkan. Biti stabilan, to je već godinama omiljeni kompliment kada zapadnoevropski političari hvale mlade demokratije na jugoistoku. Kao da bi svaki pokret na Balkanu značio poremećaje i opasnost. Ali zar ne bi stanovništvu u Srbiji trebalo poželeti pokret? Recimo, kritičke medije ili šansu da nakon studija pronađete radno mesto bez davanja mita? Među Srbima mlađim od 30 godina više od 50 odsto veruje da njihov glas na izborima nema težinu. Manje od 20 odsto kaže da veruje vladi. To nije stabilnost, to je paraliza. U toj društvenoj klimi je Vučić sada osvojio ubedljivu većinu glasova. Da govorimo o Parizu, a ne o Beogradu, posmatrači bi već upalili crvene lampice. Pri pogledu na istok, međutim, vlada olakšanje. Sve u redu, sve je stabilno. Tim receptima za smirenje ne podstiče se vitalna demokratija..."

Profesor na katedri za istočnoevropske studije iz Londona, Erik Gordi (Eric Gordy), nedavno je rekao da je prioritet Evropske unije nezavisno Kosovo te da Zapad neće odustati od podrške Vučiću dok Srbija ne prizna Kosovo u Ustavu i na diplomatskom nivou (osim ako Vučić sam odustane od toga), pa je dodao da primer Vučićevog prethodnika Tadića pokazuje kako se Evropska unija odnosi prema političarima u regionu. Što znači da bi se se Vučićem Zapad obračunao mnogo gore nego sa Tadićem koji je samo sklonjen iz vlasti. Tačnije rečeno, Vučić bi u slučaju da prekine ovu "idilu", vrlo ružno završio. I on to zna. Mada su njegovi bilteni u Srbiji pet godina skoro svakog dana najavljivali razne državne udare, zavere protiv Vučićevih "reformi", pa čak najavljivali tačan dan kad će na njega krenuti "atentatori", tačno je samo to da se Vučić sa razlogom plaši duge ruke američkih i britanskih obaveštajnih službi, kojima se stavio na raspolaganje mnogo pre 2012. godine, kad je i zvanično preuzeo vlast u Srbiji.

Opravdani strah od strane njegovih zapadnih nalogodavaca, Vučić ima još od onog dana kad se stavio na raspolaganje američkim obaveštajcima sa kojima je imao susret u Hagu, dok je dolazio u svojstvu pravnog savetnika Vojislava Šešelja. To je bio tek uvod u njegovo političko "preobraćanje" koje će se desiti formalno u vreme stvaranja Srpske napredne stranke. O tome je više znao bivši šef CIA-e za Balkan, Stiven Majer, ali i njegov kolega, takođe bivši šef te obaveštajno-ubilačke službe, Dejvid Petreus (čovek koji je već dugo na čelu fonda pod imenom KKR, koji je kupio i neke elektronske medije u Srbiji uz pomoć Vučića).Javnost o Vučićevom obaveštajno-političkom "preobraćanju" nije skoro ništa znala sve do 2013. godine, kada je, još uvek u svojstvu vice-premijera, odnosno prvog potpredsednika Vlade Srbije, na velika vrata ušao kod tadašnjih direktora obaveštajnih službi MI6 i Mi5, Džona Sojersa i Endrjua Parkera u Londonu, gde je, kako se kasnije sam pohvalio, "imao korisne razgovore" i sa šefom diplomatije Vilijamom Hejgom i ministrom odbrane Filipom Hamondom. Nikada se nije desilo da je neki mali diktator uspešno prekršio dogovoreno sa ovim službama, a da to nije platio brutalnim rušenjem njegove vlasti, dugogodišnjom robijom, međunarodnim progonom, a u nekim slučajevima i fizičkim uklanjanjem.